RECENZIJA: Epidemija


Pre neki dan sam na nekoj neobaveznoj bleji cuo pesmu Ramba Amadeusa pod nazivom "Izadjite molim". Pesma je Rambov tribute jugoslovenskom filmu iz 1982. koji se zove "Variola vera". Film je rezirao genijalni Goran Markovic. Ovaj film se jako dugo provlacio kroz moje istrazivanje o filmovima i kako ce se ispostaviti provukao se kroz jednu bleju, neobaveznu, pancevacku. Rambovo koriscenje krucijalnih scena iz filma i njegova bizarnost je ogroman faktor koji je uticao na to da pogledam ovo ostvarenje. Posle svih citanja, preporuka, gledanja inserata i ostalih stvari, odlucih da ozbiljno pogledam ovu jezivu avanturu. I nije mi bilo svejedno.Variole ili velike boginje su u Srbiju (tada jednu od jugoslovenskih republika) dosle 1972. godine. Smatra se da ih je doneo neki lik sa Kosova koji je bio na Bliskom istoku, zarazio se tamo i ovde napravio totalnu ludnicu i metez. Zarazen je primljen u opstu bolnicu u Beogradu. Doktori strucnjaci na prvu nisu znali sta se koji moj desava tu, tripovali su da je alergija na penicilin i ostali pri tome. Vremenom (racunajte za jako kratko vreme) je celo odeljenje u kom je kliconosa bio smesten pocelo da oboljeva od boginja i doktori su shvatili da je na snazi virus koji se nije pojavio na ovim prostorima od 1930. godine. Potpuno sjebana prica za jednu Jugoslovensku utopiju u kojoj si mogao da putujes gde hoces, ides na more u Hrvatsku, zivis dobro, slusas dobru muziku i jednostavno da te zabole. 1982. godine, Goran Markovic snima jednu potresnu rekonstrukciju desavanja iz te 1972. U pricu ubacuje svog caleta, Radeta Markovica, smekera Radeta Serbedziju, uvek drsku Radmilu Zivkovic, obecavajuceg decka Aleksandra Berceka, svog sigurnog Bogdana Diklica i ostale kultne jugoslovenske glumce. Markovic je ovde po meni siguran u jednoj stvari, siguran je u ono sto pljue, siguran je u pljuvanje tadasnjeg sistema. Svi koji su gledali Variolu pomislice da ce ovde biti price o tadasnjim vlastima koje nisu obavestile javnost o epidemiji koja je mogla imati razmere kuge, o tome kako bi ta vest uticala na ogroman turisticki potencijal Jugoslavije (tada su SVI imali more Jadransko), ukratko kako bi ovo desavanje lose uticalo na atribute tadasnje zajednice.

Markovic po meni ovde ne ide toliko daleko, ili konkretno ako mogu reci. Vise se sluzi obicnim ljudima u nevolji, dakle nekim malim (velikim) stvarima koje su se eto desile, odjednom, tim, obicnim ljudima. Velika je drskost koristiti jednu tragediju koja je za kratko vreme pokosila zivote ljudi. Ali opet, da li je tragedija pribliziti ljudima ono sto ce ih izjedati svaki dan, u godinama koje dolaze. Pohlepa, zavist, gledanje samo svog dupeta i bezanje od problema.. U ovom slucaju nije jer Markovic je velikan u bransi sedme umetnosti. Ima tu pogodnost da se igra i da pokazuje stvari kako god vizuelno hoce jer film to dopusta. Na kraju jedini koji su mogli da mu zamere su ljudi na vlasti. A sirove filmadzije bas zabole sta misle ovi na vlasti. Markovic je sjajno prikazao kontrolu u "Specijalnom vaspitanju", vec pomenutom u prvom "specijalnom obracanju". Jedan skolski prikaz otpadnika koji nemaju pojma, a mozda bi znali da im je dopusteno. U Varioli Markovic se bahce sa ljudima koji su vec izgradjeni, bavi se doktorima, profesorima, strucnjacima... Ljudima koji su se nasli, kompletni su aj da kazemo.. E tu je glavna stvar ovog filma. Stvar je da se postavlja pitanje sta cemo sa njima ako se nadju u karantinu u jednoj beogradskoj bolnici? Kako ce ti nepogresivi intelektualci da se snadju u ludnici koja ih okruzuje. Jeziva stvar ovde nije to sto je bolest strasna stvar i doktori su jedini koji mogu da nam pomognu u bolesnim situacijama, vec to sto neko iznad samih doktora, na kraju moze se reci i bolesti, kroji sudbinu svih nas. U Varioli je karantina bilo, ali moglo se desiti i da ga ne bude.Vlast je odlucivala, a ne doktori.
Rade Serbedzija je ovde pun pogodak. Glumi doktora koji je u pogresno vreme na pogresnom mestu.. On je u stvari svaki put u toj bolnici u pogresno vreme na pogresnom mestu, ali ovaj put je epidemija stvar koja pravi razliku. Po onome sto vidimo u filmu on je zenskaros i alkos. Lozi se na sestru koja se lozi na upravnika bolnice (Radeta Markovica) koji je pritom zajebava i iskoriscava zato sto je mator i jednostavno istrosen. Likovi koje glume Serbedzija i Markovic su dosta slicni. Slicni su po tome sto su smradovi i jedan i drugi. Razlika je to sto je Markovic ovde matora baraba koja se iz autoriteta pretvara u najvecu picketinu ikada. Zatvara se u svoj karantin i ostavlja bolnicu da se snalazi. Po nekoj hijerarhiji Serbedzija je sledeci koji bi trebao da komanduje. Serbedzija komanduje, ali na svoj nacin, pod punom opremom anarhije i bolenja kurca. Ipak, pored svega ovoga, Serbedzija se na svojstven nacin trudi da napravi nesto. Kljakavo, ali je opet nesto. Ne znam zasto, ali Serbedzija mi ovde lici na Dzejmsa Dina. Na nekog smekera koji je buntovnik i usijana glava, a opet talentovan i ima sanse za njega. Jedan od onih junaka u filmovima koji na kraju prezive, a niko ne zna na koju foru i sto je najvaznije zasto? Ako pricamo o atmosferi Variole vere i osecaja dok gledamo ovaj film, jezivo je prava rec. U istoriji jugoslovenske kinematografije ne mozete naci jeziviji film od ovog. Dobro, "Okupacija u 26 slika" je strasna prica, ali ono sto se desava u Varioli je nevidljivo i napada pa cak i ne bira. Zoran Simjanovic je zasluzan za muziku koja tece ovim filmom. I to na koji nacin tece. Mislim da je ovo Simjanovicu prva ozbiljna potresna muziku koju je pravio (za film naravno). Minimalni, strasni tonovi koji podizu tenziju su neverovatan efekat. Nista preterano, sasvim dovoljno da se useres. Izgled bolnice takodje doprinosi "ugodjaju". Mislim, ugodjaju koji i danasnji bolesnici imaju u nasim bolnicama. Stanje se nije promenilo. Sve je u onim starim belim plocicama i masnim zelenim zidovima. Sve je popravni dom ili nesto gde se ljudi popravljaju na neki nacin. Klasican primer praske skole i sirovosti teskog evropskog filma. Variola vera je nasa prica, nesto sto se desilo kod nas, nesto s cim smo se mi borili i od toga napravili pricu. Vredna je gledanja i traume. 

Nebojsa Zivkovic



Коментари

Постави коментар

Популарни постови