Americka filmska industrija se deli na dve struje. Na jednoj strani je mejnstrim propaganda, filmovi i njihove price koje su izvakane i ispeglane od strane producenata i predstavljene narodu kao nesto savrseno. Na drugoj strani je nezavisna struja, struja koja pokusava da svet prikaze onakvim kakav jeste. Pa makar to bio i neki SF film, u nezavisnim filmovima se uvek oseca taj bunt i neslaganje sa vecinom. Devetesete godine su u Americi bile godine nezavisnog filma. To razdoblje od 10 godina je u SAD bilo najplodnije doba slobodnog stvaralastva. 1998. godine James Merendino je snimio film "SLC Punk!". Do tada pa skoro anonimni Merendino nije imao nekog prevelikog uspeha sa svojim ranijim filmovima. Sve su to bili filmovi koje ce covek pogledati, ustati i zaboraviti da je pogledao. "SLC Punk!" je potpuno drugacija prica. U ovom filmu se upoznajemo sa dva okorela pankera, Stivoa i Heroin Boba. Obojica su diplomirani pravnici. Sto i nije neka stvar uzmajuci u obzir da ova dvojica momaka uopste ne zele da se bave pravnim stvarima i pogotovo ne zele da budu advokati. Njihov jedini cilj je bio da odu na fakultet i naprave potpunu pometnju. Plan im je propao, fakultet su zavrsili i preneli svoje anarhisticke ideje na ulice pustog Salt Lake Cityja. Secam se da mi se uvek desavalo da na ovaj film naletim slucajno, na nekoj televiziji lokalnog tipa ili nesto slicno. "SLC Punk!" je klasican primer filma koji slucajno uhvatis na tv-u, naravno naletis na pola filma i u cugu ga odgledas do kraja. Nakon toga se pitas kako se zove ovaj film i cije je ovo remek delo. Naravno, sve ove nedace su se desavale dok nije bilo brzog interneta.
Bio je samo dial up koji prvo mora da se iskmeci pre nego sto ista konektuje. Odlicna stvar kod
ovog filma i kod mnogih nezavisnih ostvarenja je mirna atmosfera. Ta neka toplina koju osecamo dok gledamo ovakve filmove. Jednostavno se osecamo sigurno. Merendino svojim filmom uspeva da napravi pravi koktel likova koji zive u pustom gradu u pogresno vreme. Da se vratimo na glavne likove. Stivo (Matthew Lillard) i Bob (Michael A. Goorjian) su, dakle, pankeri iz Salt Lake Cityja. Dva drugara iz detinjstva koja su odlucila da, posle zavrsenog fakulteta, zive zivotom pankera. U filmu vidimo da im zivot nema neki poseban cilj. Stevo je dete bogatih roditelj, advokata, koji za svog sina zele najbolje. Stivov otac je odlucan da svog sina posalje na Harvard sto Stivo konstantno odbija zbog svojih ubedjenja. Sto se tice Boba, njegovog oca upoznajemo na kratko, i sasvim je dovoljno jer je u pitanju paranoja od coveka koji misli da ga prati CIA. Radnja filma se desava sredinom 80-ih. U samom centru Reganove vladavine. Ronald Regan nije bio bas najomiljeniji predsednik u krugovima mladih, a kamoli u krugovima pankera ili nekih drugih kultura koje su u to vreme bile razbacane po Americi. Merendino pravi odlican potez sa smestanjem svoje radnje u jedan nebitan grad kao sto je Salt Lake City. Sve nam to kroz film objasnjava Stivo koji svojom prgavom i pankerskom filozofijom objasnjava sta je sranje, a sta dobro u drzavi. Bavi se pitanjima koja su banalnog karaktera pa sve do ozbiljnih egzistencijalnih. Stivo u jednom trenutku na svoju ruku pokusava da resi enigmu mesta nastanka pank muzike. Da li je Amerika ili Velika Britanija. Ovaj zucni monolog Stivo zavrsava konstatacijom da nije vazno gde je nastao pank i da je to samo muzika. Jedan zreo zakljucak mladog probisveta. Pored Stivoa i Boba, lepezu likova cine i ostali stanovnici Salt Lake Cityja. Ovi likovi prate glavnu dvojicu i provlace se kroz iste situacije. Dobra stvar je to sto sadrzaj likova u filmu nije jednolican.
Prica nije fokusirana samo na pank, vec i na druge kulture. Posto su u pitanju osamdesete godine, u ovom ostvarenju mozemo videti i sminkere, strebere, skinse, seljacine, metalce itd. Svi oni zive zajedno i u toj zajednici se mrze, saradjuju, pomazu... Secam se da sam uvek mislio da mi ovaj film govori da moram da postujem razlicito i da budem u fazonu zivi i pusti druge da zive, al ono, nekad se moras malo posvadjati sa nekim. Prava pankerska poruka. Film odlicno prikazuje slojeve drustva u Americi osamdesetih godina i to uspeva kroz jedan saljiv i uvrnut nacin. Naravno, nije sve tako leprsavo. Merendino kroz saljivo odlicno uspeva da prikaze i razne poteskoce mladih ljudi u tadasnjoj Americi. Kada bi otklonili saljivu notu filma i pozabavili se ozbiljnim temama, "SLC Punk!" je prica o odrastanju. O prelasku iz bunta u zrelost. Film govori kako tek kada nas nesto pogodi neocekivano, odlucimo da se menjamo. "SLC Punk!" je na neki nacin film o prihvatanju odgovornosti. Jedan prava nezavisna filmcina koja ima jaku poruku. Ne morate biti panker da bi ga razumeli.
Коментари
Постави коментар