RECENZIJA: Poslednji srpski film


U srednjoj skoli, pre skoro 10 godina, ma sta skoro, tacno je proslo 10 godina, gledao sam film pod nazivom Hadersfild. Ne secam se tacno zasto sam gledao taj film i kakva me je znatizelja tu pogurala, ali nisam se razocarao. Nikako. Hadersfild sam gledao u Kulturnom centru u Pancevu sa dva drugara iz razreda. Znali smo tako da se skupimo nas trojica vragolana i cesto se desavala da odemo da gledamo neki filmcic holivudske produkcije u nasem malom bioskopu u Pancevu. Gledali smo bukvalno sve, od 160. dela Mr. Beana do nekih holivudskih izdrkavanja koja su toliko glupa da su ih verovatno izbrisali iz arhive IMDB-a. Svaki put kad se islo u bioskop, ja sam bio taj koji je preporucivao filmove i bio u fazonu ma da bre, ovo je odlican film, ovo je sjajna stvar, ovo je nesto najbolje do sada. Sad kad pogledam i vratim se, vise puta sam promasio u preporukama nego pogadjao. E onda jedne veceri, odlucimo da pogledamo domaci film Hadersfild. Ne znam kako sam nadosao na to da gledamo bas ovaj film, ali znam da je bio pun pogodak. E sad, gledanje filmova sa moja dva drugara je izgledalo ovako. Film pocinje, njih dvojica krecu da se smeju svakojakim glupostima, pricaju o glupostima, ukratko boli ih kurac za film. Ja, kao svaki vrsni poznavalac filma, ozbiljno posmatram sta se desava sa pokretnim slikama i pokusavam da analiziram sta se tu desava. Znaci ponasam se kao da sam ja izmislio film i kameru i bioskop i sve zivo. Sve u svemu, bili smo klasicni zeleni debili. To je bio ritual za svaki film koji smo gledali, ali ne i za Hadersfild. Na projekciji ovog filma, ova tri mlada debila su cutala i pomno pratila sta se desava. I mogu Vam reci, cutali smo i posle filma. Ove mlade glave su bile zatecene. Zatecene jednim domacim filmom. Retkost za novije domace ostvarenje. 
Hadersfild je, iako ima strani naziv, domaci film rezisera Ivana Zivkovica. Radjen je po scenariju Ugljese Sajtinca. Glavne uloge tumace Goran Susljik, Nebojsa Glogovac (velicina), Josif Tatic, Vojin Cetkovic (po meni najvece iznenadjenje u ovom filmu), Seka Sablic i ostali manje poznati glumci, ali podjednako dobri. Vazno je napomenuti da je Susljiku (glavnom glumcu u ovom filmu) ovo prva noseca uloga. Radnja filma se odigrava u Zrenjaninu. Susljik igra Rasu, coveka koji zivi sa caletom (Josif Tatic), notornim alkoholicarem koji dane provodi tako sto vredja komsije i obilazi sve kafane koje mu se nadju na putu. S druge strane Rasa je depresivan lik, lik koji je izgubio nesto, izgubio volju i potpuno ravnodusno gleda na stvari oko sebe. Tu je i Ivan kog igra Glogovac. Mislim da je uloga Ivana vrhunac Nebojsinog glumackog umeca, nacin na koji igra dusevnog bolesnika je prosto srceparajuc. Da je ovaj film kojim slucajem sniman u Americi garantujem da bi Glogovac pokupio sve zive nagrade i odlicja. Mene je Glogovcev izraz lica uvek podsecao na nekog mamurnog lika koji se budi svako jutro i jebe majku i sebi i rakiji i svim stvarima koje je pomesao noc pre. Ova ekpresija mu ovde odlicno ide u prilog jer ta praznina i pshicko stanje Ivana su odlicno poklapanje. Pored Glogovca, Vojin Cetkovic je na mene ostavio jako dobar utisak. Vojin Cetkovic je uvek bio Brando i nikad nisam mogao da ga zamislim ni u jednoj drugoj ulozi. Secam se da mi je dosta ljudi reklo da su se odusevili cinjenicom da Cetkovic glumi ovde. A zasto? Pa upravo zato sto je neko iskoristio coveka na pravi nacin. Znaci kasting je bio dobar. To je mozda jedan od problema koji srpska kinematografija ima. Ne znamo da izaberemo glumce, ne znamo  da ih uklopimo... Koristimo jedno te iste za iste stvari. Mozda zato ovde ljudi misle da su svi koji glume trenutno tu preko veze. U Hadersfildu se ne prati trend poznatog glumca u glavnoj ulozi. Tu je Goran Susljik koji je super, Damjan Kecojevic je prvi put na filmu i dobar je, Suzana Lukic glumi napaljenu tinejdzerku i ona je do jaja. Sve su ovo glumci bez nekog zesceg portfolia, a tu su, u jako dobrom SRPSKOM filmu. Ja se izvinjavam sto ovde ne spominjem Glogovca vise, ali Glogovac je velemajstor svog zanata i njega ne treba spominjati. Bolje je reci da je greota dirati njega i njegov performans ovde. I naravno Josifa Tatica i Seku Sablic. Oni su legende i zato tajac. Ovde se pre svega baca akcenat na ono sto nedostaje srpskom filmu, a Hadersfild upravo pokusava da dopuni to sto nedostaje. Sledeca stvar je lokacija filma. Svi znamo da se vecina filmova snima u Beogradu. Zalosno je to sto vecina ljudi ne moze da zamisli srpski film u bilo kom drugom gradu ili mestu u Srbiji, a da to nije Beograd. Prva stvar koja me je odusevila u Hadersfildu je to sto ne znam gde se nalazi mesto koje vidim na ekranu. To je bilo totalno osvezenje, nesto drugacije, nije Beograd jebem mu sunce. Posle ovog filma je par srpskih nezavisnih filmova zapratilo ovaj trend snimanja u nekom drugom mestu i odlicno se primilo sve to. Ovo je jedan kratak pregled losih stvari u domacoj kinematografiji kroz jedan jako dobar domaci film. Onaj ko nije pogledao Hadersfild gubi dosta. I to kazem najozbiljnije moguce. Odlicna gluma, odlicna lokacija, odlican scenario, odlicno sve. Nevidjen film na ovim prostorima koji zasluzuje vise. Ne gubite vreme i gledajte ovo, ostavice utisak sigurno.

Nebojsa Zivkovic

Коментари

Постави коментар

Популарни постови